Art Gallery Canvas, Izlozba: Portret Igora Vasiljeva

IGOR VASILJEV. PORTRET IGORA VASILJEVA. 19.04 - 20.05.2016

Igor Vasiljev. Portret Igora Vasiljeva.

19/04 - 20/05/2016

U umetnosti nema likovnog žanra koji bi bio jednostavniji, a u isto vreme i složeniji, nego što je portret. Počevši od antičkog vremena, čovek je pokušavao da spozna sebe i drugoga. Obzirom da samospoznavanje počinje sa ocenom spoljašnjeg izgleda, i tek kasnije unutrašnjeg sveta, kao sadrzaja te spoljašnje forme, u kulturnom prostoru se pojavljuje portret.

Celokupni doživljaj portretu daju umetnikov pogled na svet, njegov stvaralački stil, odnos slikara prema modelu kao i unutrašnji svet samog modela, psihologija fiksiranog trenutka, kulturni i socijalni detalji. Elementi, koje koristi umetnik su sledeći: kompozicija, tema, kolorit, dinamika, karakter poteza, linija, osobine lica ili figure modela i sl.

Dakle portret – to je dijalog izmedju slikara i modela, u isto vreme i statičnost prošlosti i pokret vremena, likovni i stvarni odraz realnosti, fiksiranje iskustva i stvaranje novog znanja.

Izložbom «Portret Igora Vasiljeva» hteli smo da pokažemo kako su se ličnost slikara, njegova buntovna i avanturistička priroda, sudbina, kulturni i istorijski momenat vremena u kome je živeo i stvarao, odrazili u portretima, i autoportretima kao vrsti portreta, mladog umetnika.

Art Gallery Canvas.

Ljubica Miljkovic za katalog izlozbe.

April, 2016

Ljubica Miljković, u uvodnoj reči kataloga izložbe, istražujući životni i stvaralački put Igora Vasiljeva od rodjenja do tragične smrti, piše sledeće:

(Igor Vasiljev) "Krenuo je od intimizma, poetskog realizma i tumačenja Van Gogovog nasleđa, a stigao do kritičkog ekspresionizma, simbolizma i estetike ružnog. Život je u potpunosti pretočio u umetnost, odnosno umetnošću odrazio život.

(...)

On je obrađivao sve motive i neprekidno istraživao plastičnu građu. Osnovno sredstvo njegovog likovnog govora bili su podjednako pikturalnost i grafzam, snaga boje i izražajnost crteža, bogata faktura i prozirne plohe. Umetnošću se borio protiv surovosti i stihije vremena, na kraju podlegao nevremenu i odrazio svoje nemire, nedoumice, razočaranja, strahove...

(...)

Portreti i autoportreti svedoče o preranoj zrelosti Igora Vasiljeva, na koju je uticalo više različitih faktora. Peđa Ristić je, kao njegov prijatelj od maldosti, dobro uočio: Na robiji je Igor našao ono „na dnu“, i to ne u romanu već u životu. Tu je, pored svojih zelenih đavola, ugledao i mnoge druge rugobe i nakaze... Sa tako rano stečenim iskustvom Igor je postao odličan psiholog. Pri tom, bio je iskren čovek koji ne povlađuje ni ukusu portretisanih ni potrebi za pozitvnom kritikom. Bio je odgovoran sebi i svojoj umetnosti. Ljude nije posmatrao površno, nego u njima pronalazio ono najskrivenije, sve što postaje zajednička odlika većine i krik vremena. Njegova plastična sredstva proisticala su iz sagledanog, doživljenog, sa blagonaklonošću prihvaćenog ili sa podsmehom podvrgnutom ruglu, čak i odpaćenog zbog nemoći da na bilo šta utiče svojom umetnošću. On je i u samom sebi otkrivao više različitih priroda, stanja, raspoloženja..

(...)

Portreti koje je uradio Igor Vasiljev podjednako su ubedljiva svedočansta o ličnostima koje su mu privukle pažnju, o njemu samom i umetnosti po svemu kontroverznog društva u tranziciji. Izvedeni su spontano i nadahnuto. Rafiniranim pigmentima, zvonkom kolorističkom orkestracijom, tonskim gradacijama, akvarelski prozračnim ili slojevitim naslagama boje, čak i reljefnom fakturom koja sluti uživanje u materiji na način enformelista. Malobrojni pripadaju intimizmu i poetskom realizmu, pojedini osobenom fovizmu, većina samosvojnom ekspresionizmu koji uporište u onom tzv. nordijskom. Oni svog tvorca izdvajaju kao izvanrednog portretistu čija umetnost doseže vrhove umetnosti u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Zato žalimo što je Bog tako rano uzeo umetnika koji je verovao da ima ideja za čitav vek slikanja. U to nas uverava svo što je uradio neprekidno tragajući za suštinama umetnosti i života. Da li je našao odgovore? Da li je dosegao tačku apsoluta? O tome su raspravljali ugledni istoričari i teoretičari umetnosti, likovni kritičari i umetnici. Ipak istina ostaje skrivena, jer ni onu u nama samima teško možemo da otkrijemo."

Ljubica Miljkovic,

Savetnik Narodnog Muzeja u Beogradu.

PROCITAJTE CEO CLANAK ZA KATALOG