ATHOS ONGARO I DAMJAN DJAKOV. VAGABONDO. 24.03 - 25.04.2015

Vagabondo. Athos Ongaro I Damjan DJakov.

24 Mart - 25 April, 2015

 

Ideja izložbe je rezultat dugih godina družbe i isprepletanog stvaralačkog puta dva umetnika, Atosa Ongaro-a (Athos Ongaro) i Damjana Djakova (Damian Giacov).

 

Damjan Djakov je rodjen u Beogradu 1959 godine. Po završetku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu Damjan odlazi u Italiju, i ubrzo izlaže po privatnim galerijama i sajmovima u Italiji (1994 - velika izložba u Veneciji, sa učešćem Viktorije Koen, direktora Muzeja Moderne umetnosti u Bolonji) i Evropi, Njujorku (1992 – sa učešćem Danila Ekera, direktora Muzeja moderne umetnosti u Trentu), a i u Beogradu (1999 - Muzej moderne umetnosti). Djakov živeo je preko dvadeset godina u Italiji i nekoliko godina na Šri Lanki. Posle velikog uspeha Damjan Djakov se vraća u Srbiju gde i nastavlja svoj rad u ateljeu na Adi.

 

Atos Ongaro je rodjen u Veneciji 1947 godine. Prvu samostalnu izložbu održao je 1970 u galeriji Bertesca u Milanu. Posle toga sledi više samostalnih i grupnih izložbi (Milan, Firenca, Rim, Dusseldorf, Njujork,…). Ostvarivši veliki uspeh u vajarstvu i slikarstvu, Atos zbog ljubavi dolazi u Beograd, gde ostaje da živi i stvara u svom ateljeu u centru Beograda.

 

Nekad deleći jedan atelje u Italiji, Damjan i Atos nastavljaju druženje i u Beogradu. A sad, posle mnogo godina isprepletanog životnog i stvaralackog puta se sreću na zajednickoj izložbi u galeriji Canvas.

 

Na izložbi Vagabondo će biti predstavljeno 19 slika Atosa Ongaroa i Damjana Djakova, a dve od njih su neverovatan zajednički rad u četiri ruke. Radovi imaju zajedničku temu Vagabondo-a, njegov filozofski i egzistencijalni duh koji odlikuje život ova dva umetnika.

 

 

 

 

damjan djakov, galerija slika canvas, slika na platnu prodaja, najbolja izlozba slika
Vagabondo . Zasto Vagabondo?

24 Mart - 25 April , 2015.

 

Na izložbi Vagabondo će biti predstavljeno 19 slika Atosa Ongaroa i Damjana Djakova, a dve od njih su neverovatan zajednicki rad u četiri ruke. Radovi imaju zajedničku temu Vagabondo-a, njegov filozofski i ekzistencijalni duh koji odlikuje život ova dva umetnika.

Vagabondo, ludak, lakrdijaš (pajac), putnik, skitnica… 

 

Zero karta Tarot. Na arkanu karata se prikazuje čovek koji je zakoračio napred ali ne vidi ponor ispod njegovih nogu, na ramenu mu je skitnicki prtljag a oko nogu se vije pas koju mu ne da da skrene u stranu…

 

Vagabondo je nula referenca. Ispred samo sloboda i novi život, sloboda je tu neophodno stanje jer sve što je spolja i unutra, zastarelo je. Neophodan proboj u slobodu, čak i ako je to provalija. Vagabondo ne žali prošlost i ne plaši se pada preko ivice jer je njegov pad u stvari pad gore a ne dole…

 

Vagabondo je putnik. On je uvek na putu. Pokret i osvajanje prostora za njega su smisao života, jer ako nisi na putu onda si na “margini’. Uvek je na putu, Vagabondo nema dom, njegov dom je ceo svet. On uvek prihvata tudji nacin života ali je i uvek veran svojim korenima. Njegov dom je tačka gde je sve počelo. Vagabondo nosi u sebi i početak i kraj.

 

Osvajajuci prostor i vreme Vagabondo osvaja i dokazuje sebe, vodjen potragom za ljubavlju, umetnošću, žedju za nepoznatim… Njegov jedini pouzdani oslonac je osećaj vlastite slobode, a samim tim duh slobode je uvek iznad ponora.

 

Vagabondo uvek rado prihvata one koji su spremni da dele sa njim put. On zna da se sreća osmehuje hrabrima, ali zna i o njenoj prolaznosti, tako da je saputnik uvek dobro dosao. I znajuci da nikad neće da stignu horizont, oni ponovo krecu na put, u susret novom, nepoznatom, a to i jeste njihovo prepoznavanje sebe u ovom svetu…

 

Vagabondo. Damjan Djakov.

Mart, 2015.

 

Damjan Djakov je rodjen u Beogradu 1959 godine. Po završetku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu Damjan odlazi u Italiju, i uskoro izlaže po privatnim galerijama i sajmovima u Italiji (1994 - velika izložba u Veneciji, sa učešćem Viktorije Koen, direktora Muzeja Moderne umetnosti u Bolonji) i Evropi, Njujorku (1992 - sa ućeščem Danila Ekera, direktora Muzeja moderne umetnosti u Trentu), a i u Beogradu (1999 - Muzej moderne umetnosti). Djakov živeo preko dvadeset godina u Italiji i nekoliko godina na Sri Lanki. Posle velikog uspeha Damjan Djakov se vraca u Srbiju gde i nastavlja svoj rad u ateljeu na Adi.

 

Dok je živeo u Italiji, Damjan se susreo  sa radom savremenih italijanskih umetnika (transavangarda, hipermanerizam,...) koji su vratili slikarstvo u centar umetničkog interesovanja citirajući umetnost i dela iz proslosti. Iako se nije uklapao u pomenute pokrete, imao je mnogo dodirnih tačaka sa njima i razvio je osobeni prepoznatljivi stil. Za razliku od italijanskih slikara koji su to bazirali na svojoj prošlosti, Damjan je izvlacio svoje stilizacije i jednostavnost inspirisan fresko slikarstvom i ikonama iz srpske tradicije. Njegov prepoznatljiv moderan izraz koji spaja estetiku pop kulture i kolorit novog ekspresionizma odiše Magritovskim shvatanjem nadrealizma i metafizike.

 

Damjan uvek odbacuje bilo koje interpretacije svojih dela. i, kao pravi Vagabondo, nastavlja svoj put van ikakvih uticaja, granica i klasifikacija.

 

Damjan Djakov: "Kada sam pre trideset pet godina sišao sa voza i našao se između Apuanskih planina i Tirenskog mora, u sunčanoj Versiliji, nisam ni sanjao koliko će taj put kroz vreme i prostor trajno promeniti i mene i svet oko mene. Među prvim umetnicima koje sam upoznao u Italiji bio je Athos Ongaro, sa kojim sam povremeno delio stan i atelje i zajedno izlagao u Italiji, ali i u inostranstvu. U međuvremenu je svako od nas išao na svoja putovanja (Amerika, Indija, Cejlon), da bismo se na kraju ponovo sreli u Beogradu. Tokom vremena više puta smo menjali uloge, ja sam radio skulpure, a on je odlučio da slika. Kao što sam ja postao građanin Italije, Athos Ongara sada vidim u istoj poziciji u Beogradu. To je razlog zašto smo odlučili da ostavimo ovo svedočanstvo naših dodira."

 

Damjan Djakov: “Mi mislimo da je ideja večna, a ideja stari kao i priroda, ideja stari kao i čovek. Neke ideje iz prošlosti su neprimenjive na budućnost. Zašto? Zato što su odživele svoj vek, završile svoju pricu i kao takve ne mogu da budu prenesene u čistom obliku, kao što su to bile u prošlosti”

Vagabondo. Athos Ongaro.

Mart, 2015.

 

Atos Ongaro (Athos Ongaro) je rodjen u Veneciji, 1947, skulptor i slikar. Prvu samostalnu izložbu održao je 1970 u galeriji Bertesca u Milanu. Posle toga sledi više samostalnih i grupnih izložbi (Milan, Firenca, Rim, Dusseldorf, Njujork,…). Ostvarivši veliki uspeh u vajarstvu i slikarstvu, Atos zbog ljubavi dolazi u Beograd, gde ostaje da živi i stvara u svom ateljeu u centru Beograda.

 

Atos je umetnik koji svojim radom dovodi u pitanje bilo koju klasifikaciju i pokazuje da one zapravo vode čoveka u zabludu. 

 

Bilo da su skulpture, reljefne dekoracije, mozaici ili slike - radovi Atosa kriju univerzume značenja, koji su nastali pomoću mnogobrojnih aluzija i tragova velikih uticaja. Daleko od trendova i mode Atos je izgradio svoju poetiku koja je bazirana na rastvaranju bilo koje identifikacije sa stilom ili trendom, i sa druge strane - na preraspodeli različitih tema i materijala koji se sreću na novom paralelnom prostoru.

 

Klasika, barok, postmoderna, minimalizam ili pop su kategorije koje su malo pomerene u odnosu na same sebe i samim tim daju Atosu prostor za izražavanje svoje posebne atmosfere. Atos preispituje uloge klasičnog i zastrašujuće moderno oporavlja klasičnu i neoklasičnu umetnost, čime i formira svoj poseban stil.

 

Atos postavlja animirane crtane filmove, bajkovite priče, kamene glave Moai ili književne likove u okvir kosmičkog ili neoklasičnog pejzaža da bi oni istakli svoje novo značenje i postavili mnogobrojna pitanja o tome šta je realnost.

 

Umetnik ukazuje da preuzimanje rizika i prihvatanje neizvestnosti budućnosti vodi ka novim putevima i prepuštanju novim teritorijama. Atos Ongaro - Vagabondo u svom putovanju po magičnom svetu moderne umetnosti.

 

Athos Ongaro: "Ljubav me je dovela u Beograd i, kao i za većinu umetnika, ljubav je pokretačka snaga za moje stvaranje. Ipak, hajde da upotrebimo njeno izvorno ime, Eros, jer nova imena, iako obuhvataju mnoštvo funkcija, zanemaruju onu tvorca prostora-vremena i svega što je u njemu. Eros je takodje uspostavljao mostove izmedju čoveka i božanskog, koje smo mi tokom vremena u racionalističkom besu srušili. Kako stara priča pripoveda, njegova devojka, lepa i znatiželjna Psiha, napravila je zbrku - kako prevladati ovu krizu može samo da se nagadja. Tačno je da je Leonardo rekao “Slika je mentalna stvar”, ali za vagabunde, kao što smo mi, dovoljna je noćna pesma slavuja koja okrepljuje srca."

 

Kako smo spremali izlozbu

Mart, 2015.

 

Katalog, pozivnice, uramljivanje slika...

 

 

 

Otvaranje izlozbe

24 Marta, 2015.

 

Gosti i atmosfera otvaranja izlozbe.

Izlozbu otvorio je Dragoljub Kojcic.

 

 

 

Galerija tokom izlozbe

24 Mart - 25 April, 2015.

 

Atmosfera izlobe.

 

 

 

Novine o izlozbi

24 Mart - 25 April, 2015.

 

Politika, NIN, Hello!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

+ mnogobrojna Internet izdanja.

 

 

 

 

 

RTS. Kulturni Dnevnik.

24 Mart, 2015.

 

Otvaranje izlobe. Od 3:15.

 

 

 

TVKopernikus.

April, 2015.

 

Ni crno ni belo 73 - Damjan Djakov i Boris Dragojevic - (TV KCN).

Damjan Djakov - u okviru izlozbe Vagabondo.

 

 

 

Izlozba Vagabondo je putujuca izlozba

April, 2015.

 

Za izlozbu Vagabondo postoji mogucnost putovanja i gostovanja u galerijama sirom sveta. Izlozba otvorena je i za nove clanove kojima bliska tema Vagabondoa.

 

 

 

 

 

 

 

    2014 - 2020 by Art Gallery Canvas. 11000 Srbija, Beograd, Kosovska 16

  • Facebook B&W
  • Instagram B&W